​„Slika je za Danicu Masniković složeno likovno tkivo koje otkriva jedan specifičan, nadrealan sadržaj: njeni oblici podjednako pripadaju i vizuelnoj percepciji i podsvesti, jer izražavaju duboke slojeve bića koje nosi tragove mita, arhetipskih slika i dramatične upitnosti – egzistencijalne ogoljenosti čoveka našeg vremena.”

​„Ono što Danica Masniković zna, može i dosledno sprovodi jeste imperijalnost snage, moći i medija koji je toliko nadmoćan svemu što se pod pojmom akvarel viđa u srpskoj, reklo bi se i u evropskoj pa i svetskoj umetnosti pigmenta toniranog vodom…”

​„Ti veliki diptisi deluju monumentalno, poput oltara nekog ekološkog hrama u kome se, umesto hrišćanskog Boga, proslavlja večno božanstvo prirode. U tom gotovo religijskom kultu prema životu organske prirode, biljnog i životinjskog sveta, ima neke paganske snage…”

​„…u tom bdenju i strepnji ona, paradoksalno, stvara tmasto, silovito, htonski, podzemnom, magmatskom silom nam prinosi neke osetljivosti višeg reda. I, upravo u intrigantnom i zagonetnom spoju volje za moć, snage i sigurnosti i u najmanjem potezu s romantičarskom ikonografijom izgubljenog i začaranog sveta… Ta snaga obnove, vaskrsa, ta haotična i lepa pomama za organskim i živim, jeste sama umetnost.”

uneti tekst kritike do srede 23.07.

uneti tekst kritike do srede 23.07.

uneti tekst kritike do srede 23.07.